Najveći estradni mag, Saša Popović, pokazao je talenat i za muziku i za biznis još u ranoj mladosti, ali je uprkos tome ispao žrtva piramidalne „Dafiment banke“, zbog čega je ostao bukvalno bez ičega i morao da krene ispočetka – a oba njegova početka obeležila je Lepa Brena.
Njegov razvojni put išao je postepeno, a karijeru su pratila različita neočekivana dešavanja. Još u mladosti znao je da je muzika ono čime želi da se bavi i od čega će zaraditi novac, a harmoniku je počeo da svira veoma rano.
„Imao sam lepo detinjstvo. Voleo sam fubal, ali ne i školu. Ipak sam bio odlikaš“, rekao je Saša koji je u detinjstvu najviše voleo da se igra klikerima. Odrastao i školovao se u Novom Sadu. Otac ga je paralelno upisao sa deset godina i u muzičku školu, a on mu je kupio i harmoniku.
„Da sam nastavio da igram fudbal verovatno bih igrao za prvi tim. Igrao sam za Vojvodinu, a moj tata je bio radio pevač i svirao je harmoniku i klavir. On mi je kupio harmoniku sa deset godina, a moj svet se zasnivao na fudbalu“, rekao je Popović svojevremeno u emisiji „Iz profila“ na Grand televiziji, pa se prisetio jednog detalja:
„Niko u školi nije obraćao pažnju na moju harmoniku, dok jednog dana nije ušla nastavnica istorije i zatražila mi da odsviram pesmu ‘Tamo daleko’ i svi su se oduševili“. Nakon toga čulo se da lepo svira harmoniku, pa su i ostali profesori želeli to da čuju.“ Sa 17 godina sam sa bratom od strica i drugom, napravio mali orkestar i počeli smo da sviramo rođacima i prijateljima. Onda nas je neko čuo i ponudio da sviramo na svadbi“.
Ubrzo nakon prvih mladenaca, usledili su i drugi. Do četvrtog razreda gimnazije već su konstantno svirali po svadbama.
„Razredna me je u četvrtom razredu gimnazije oborila na popravni, jer sam se zavitlavao na njen račun, a bila je usedelica“, ispričao je Saša.
Slatki greh i velika popularnost
Popović je 1976. godine osnovao bend „Lira šou“ koji je izvodio narodnu muziku, imali su nekoliko pevačica, ali su u jednom trenutku ostali bez ijedne.
„Zadesili smo se u hotelu ‘Galeb’ u Brčkom. Rekli su nam da nigde nema pevačica. Mi u sred Bosne, a nema pevačica. Onda je jedan rekao ‘ima jedna, peva neke igranke, trese uz Dženis Džoplin’. Ulazi na vrata devojka sa kovrdžavom kosom, puca od zdravlja, sva jaka sa kožnim prslukom. Dođe ona i kaže ‘Ja sam Brena’, mi smo se nasmejali. Ja sam rekao da nema šanse. Sutradan dođe Brena na nastup i otela pevačici miktrofon i videlo se da je talentovana“, ispričao je Saša, a nakon što su se upoznali, otpočeli su zajedničku karijeru. Kada je Lepa Brena postala njihova pevačica, oni su 1982. godine promenili ime u „Slatki greh“.
U hotelu ‘Park’ smo pevali sve dok nije došla beogradska garnitura iz hotela ‘Taš’ i predložila nam da dođemo tamo za duplo manji honorar. Došli smo ili u situaciju da se raspadnemo jer smo dostigli maksimalnu hotelsku popularnost ili da nešto snimimo i za to nam je trebao Beograd“, rekao je Popović, a ostatak priče možete pročitati na Američki san Saše Popovića: Postao milioner, bankrotirao, pa opet profitirao.
