Iako se nije plasirao u finale “Zvezda Granda“ Stefan Tomić (27) iz Kraljeva definitivno je ostavio trag u ovom takmičenju svojom autentičnom pojavom, anđeoskim glasom i kulturom kojom je odisao kako na sceni tako i van nje.
Tokom deset meseci učešća branio je boje tima Đorđa Davida, a rezultat saradnje- ulazak u polufinale i obostrano zadovoljstvo.
Kako su mu “Zvezde Granda“ prvo javno pojavljivanje u životu i generalno prvo prezentovanje svog neprikosnovenog talenta milionima širom sveta, utiske još uvek nije sabrao, ali za naš portal ipak podelio iskustvo koje mu je obeležilo život.
Stefane, stigao si do polufinala! Veliki uspeh s obzirom da si prvi put u nekom muzičkom takmičenju. Kako se osećas sada i kako gledaš na to iskustvo nakon što je sve završeno?
– Da, zaista je to veliki uspeh, „konkurencija“ je bila veoma jaka tako da mi je izmaklo to finale. Ali moram da kažem da su se svi finalisti što se mene tiče, sa razlogom našli tu gde jesu. Još uvek imam utisak kao da se sve ovo desilo nekom drugom, a ne meni i sve mi to deluje tako nestvarno. Moram da dodam da mi nedostaje ona scena. Ma koliko da je stresno bilo ovo putovanje kroz takmičenje, ostavilo je na mene lep utisak!
Tvoje učesće ostalo je vrlo zapaženo, već prilikom nastupa u prvom krugu, Marija Šerifović pokušavala je da vidi ispod zida kakav se to talenat krije. Da li si tada bio svestan svoje autentičnosti?
– Drago mi je da je žiri prepoznao svu onu emociju koja je izlazila iz mene. To je bilo moje prvo scensko pojavljivanje. Pre samog izlaska bilo je dosta treme ali je sve to nestalo onog trenutka kada sam izašao na pozornicu. Onda sam se prepustio muzici i uživao u svakom trenutku. Naravno, žiri je svojim dobrim raspoloženjem doprineo da interpretacija bude još bolja! A ono „Bravo momče!“, gospodina Dragana Stojkovića Bosanca, svakodnevno se prepričava u mom društvu.
Mesecima si imao prilike da sarađuješ sa Đorđem Davidom koji je bio tvoj mentor. Po čemu ćeš pamtiti vaše susrete i probe, čemu su te oni naučili i koliko si od tada napredovao?
– Đorđe je divan čovek! I o njemu imam samo reči hvale! Apsolutno predan zadatku, a to je da spremi kandidate najbolje što može! Naravno, nije sve to bilo tako sjajno i bajno, izgubljeno je tu dosta živaca, obostrano (naročito kada je odabir pesama u pitanju), ali sada kada je sve to prošlo i to mi nedostaje! Šalu na stranu, mnogo je radio sa nama. Imali smo često probe i bio nam je na raspolaganju, bukvalno 24/7. Napredak je ogroman, a to primećujem tako što, na primer, mnogo lakše skidam fraze koje su nekada za mene bile nezamislive. Nesvesno smo mnogo napredovali. Ogromnu zahvalnost pored mog mentora dugujem i Dejanu Milićeviću, koji je zaista učinio mnogo za mene! Zahvaljujući njegovoj maštovitosti i bogatom iskustvu koje ima, izgledao sam uvek posebno!
U takmičenju si se izdvojio kao nešto drugačiji lik, potpuno suprotan od onih ljudi koji su danas definicija estrade. Da li sebe uopšte vidiš kao deo estrade?
– Estrada je širok pojam i nisam siguran da ga ja u potpunosti razumem. Ono što je meni važno jeste da u vremenu ostavim neki trag. Ne iz nekog vlastitog hira ili potrebe za novcem i popularnosću, već zato što je to moja dužnost na osnovu dara koji sam dobio. Što znači da bih najviše voleo da uspostavim saradnju sa kvalitetnim ljudima iz sveta muzike, koji imaju sličan cilj kao i ja.
Kako su tvoje učesće komentarisali ljudi iz okruženja? Da li je bilo komentara da Grand nije mesto za tebe i da li si i sam imao predrasude pre dolaska u šou?
– Ne bih ja baš to tako formulisao, naravno ima raznoraznih komentara, ali su svi u glavnom bili pozitivni i dobronamerni. Grand je jedina kuća koja pruža šansu novim licima da pokažu svoj talenat. U današnje vreme izuzetno je teško doći do medijskog prostora, što zbog inflacije umetnika, što zbog hiljade nekih drugih razloga, tako da sam ja neizmerno zahvalan Grandu i naravno Saši Popoviću sto mi je pružio priliku da se takmičim sa najtalentovanijim ljudima širom Balkana. Što se tiče mog okruženja, a i širom sveta, imao sam ogromnu podršku. Ljudi su sa svih strana upućivali lepe reči, što je meni služilo kao podstrek da se još više trudim!
Kako si već napomenuo, meseci takmičenja sa sobom nose i određen stres koji preživljavaju kandidati. Da li je postojao momenat kada si želeo da odustaneš i koja je najveća žrtva koju si podneo zbog “Zvezdi Granda“?
– Žrtva koju sam podneo usko je povezana sa žrtvom koju ova profesija sa sobom nosi, a to je odsustvo od kuće i dragih ljudi. Ipak, muzika je jedina stvar koja mi je u najtežim momentima u životu pruzala utočište, budila nadu i pokazivala put kojim se treba kretati. Tako da ja, pod zastavom vere, koračam napred sigurnim koracima.
Kako sada izgleda nastavak tvog puta ka muzičkoj karijeri? Ima li zakazanih svirki i da li ćeš u svoj repertoar uvrstiti narodnu muziku s obzirom da si se definisao kao pop izvođač?
– Moram da kažem da mi je bila neophodna jedna mala pauza od svega. Naravno, sada kada su napunjene baterije ima posla i radujem se zbog toga! Što se tiče repertoara, koketiranje sa narodnjacima je neizbežno! Da li od pop muzike može da se živi?! Verujem da može! Put je težak, ali se sve svodi na kvalitet! Zato je saradnja sa kvalitetnim autorima značajna, a možda i presudna.
Kako ti se iz ove perspektive sada čine finalisti takmičenja i da li misliš da je i tebi bilo mesto pored njih?
– Svi koji su se u finalu našli, apsolutno su zaslužili to mesto, jer se zaista radi o darovitim ljudima! Voleo bih da sam i ja bio medju njima, slagao bih kada bih rekao da sam ravnodušan prema tome, ali ne ide sve onako kako smo zamislili. Kao što sam već jednom spomenuo, ne da sam sebe video u finalu, nego i kao pobednika! Nadam se da mi čitaoci neće zameriti ovaj, naizgled, uobraženi stav, ali umetnost to od nas zahteva. Zar bih se ja, ili bilo ko od takmičara, takmičio, da mislim da neko može bolje od mene da radi, ono sto ja radim. Umetnost zahteva najviše ciljeve!
