Za nju kažu da je talentovana, slavna, zahvalna i vrlo pažljiva da nikoga pa ni sebe ne obmane. Takođe, svi koji su bar jedan susret imali sa njom dodaju da je izuzetno skromna, prizemna i dostojanstvena. Takav je bio i moj utisak o njoj pre nekoliko godina i nije se promenio.
Suzana Jovanović za Grand online kaže da joj nije bilo teško da ne promeni svoju suštinu jer je to njen gen, ali i vaspitanje.
– Najviše volim kada ljudi kažu da sam normalna, nasmejana i vedra osoba, to su neke pohvale koje stalno čujem i volim kada me tako vide – započinje svoju priču Suzana za naš portal.
Iako se susretala sa raznim komentarima tokom karijere nije stigla da previše mari za njih, jer je imala preča posla, bavila se svojim životom i karijerom, svojom porodicom, a čovek sa kojim je u braku 23 godine i važi za estradom maga utočište još uvek pronalazi u njenom osmehu i zagrljaju. I to je samo jedan od dokaza njene životne uspešnosti kao žene i majke.
Za Grand online Suzana se prisetila svojih početaka, svoje želje da postane poznata i cenjena pevačica. Ističe da je jako bila usmerena na svoju karijeru, da je češće štedela nego trošila novac, ne bi li što pre objavila svoje pesme. Ne stidi se ničega, kaže, jer iza nje je veliki put koji je sama birala i ponosi se njime.
– Profesor muzičkog je prvi primetio moj talenat. Bila sam najgrlatija i najglasnija u horu (smeh), a nakon toga sam krenula i kao solista, ali sa horskom podrškom iza sebe. Stalno sam u školi govorila ‘Videćete vi, ja ću biti poznata’, ne znam ni sama zašto sam to isticala. Sa petnaest godina sam krenula da nastupam po Domovima kulture, igrala sam i u folkloru. Bila sam svestrana, sve što je bilo vezano za muziku ja sam volela. Jednoga dana komšije su pravile svadbu i pozvali su me da dođem kao gost i da malo pevam. Ja devojčurak, dete, pun šator gostiju, tu su i muzičari i pevačica, a ja sam tad znala samo deset pesama. Odmah sam rekla orkestru da mi niko ništa ne naručuje, jer nisam znala više. Sećam se da sam toliko bakiša uzela da su mi posle muzičari rekli ‘Pa zašto smo mi došli ovde?’. Na kraju smo podelili bakšiš i svi su bili oduševljeni. Od tada je sve krenulo što se tiče mog pevačkog poziva – priseća se s osmehom i dodaje da su nakon toga usledile mnoge nagrade i priznanja.
Oduvek je znala šta želi i bila je svesna svog talenta.
– Imala sam sreću što je moj tata išao svuda kao moj zaštitnik, zato se nisam plašila na nastupima. Znala sam da ću sama sebi da isfinansiram celu ploču – priča pevačica i kaže da je tri godine trebalo da prikupi novac, a kada je u tome uspela prvo je obezbedila svoju porodicu.
Ističe da je rano sazrela, pa je i mlada postala majka i da je njen sin, tada, bio još razlog više da ne odustaje.
Celu Suzaninu životnu priču i do sad neotkrivene detalje iz njenog života, pogledajte u videu:
