Pevačica Goca Božinovska prisetila se teškog perioda i siromaštva u kojem je živela kada se tek doselila u Beograd i u to vreme stan delila sa koleginicom Zlatom Petrović.
– Na vratima tog stana je stajala umrlica dede, koji je umro 40 dana pre nego što smo se mi uselile. Obe smo se jako plašile i jedna bez druge nismo smele da uđemo u kuću. Jedno veče se vraćam sa nastupa u stan, a Zlata sva u suzama kaže: „Jedva sam čekala da dođeš, videla sam dedu“. Teško smo tada živele, ali bilo je lepo – prisetila se Goca.
Kaže da se za Zlatom nikada nije posvađala i da je do dan danas tako ostalo.
– Teško smo tada živele, ali bilo je lepo.Nikad u životu, ona i ja smo kao prst i nokat, to je prevazišlo i sestrinske odnose, ja nju poredim sa mojom decom. Ona tako kada se iznervira kaže meni u šali: „Šta više ovaj život i ovo sve, toliko smo se naradile vreme je da umiremo, vidi deca kolika su nam, unučići, šta mi više živimo“. Kaže mi: „Ja znam kada umrem da ćeš mi ti doći“ i ja onda krenem da plačem kažem joj ja da nije i normalna: „Šta je s tobom, ja sam tek sad u punom gasu i planiram opet da se udajem – priča ona.
Njena ćerka Jelena sa Zlatom deli više tajni nego sa njom, a evo kako Goca na to gleda.
– Pa dobro, to je negde normalno, moje ćerke mnogo vole Zlatu i drugačije se otvoriš pred nekim drugim nego pred svojom majkom. Mada one meni sve pričaju samo što ja umem da dreknem ponekad, a Zlata im to lepo objasni – kaže pevačica.
Kada ju je Zoran Šijan ostavio zbog druge žene istakla je da joj je Saša Popović spasao život.
– Ali bukvalno me spasio, ja sam ceo život njegov dužnik. Ne daj bože da mu išta na ovoj zemaljskoj kugli zatreba, sto godina da ga ne čujem, on zna ja bih došla da ga ljuljam, da ga nosim, dokle god imam snage u rukama. On se prema meni poneo kao brat tada kada sam bila psihički ubijena, slomljena, htela sam da se ubijem. On je svaki dan mene zvao, doduše tad nije bio oženjen, ribice je neke dovodio. Svaki dan sam ja morala da idem kod njega na ručak da bih se ugojila jer sam bila kao kostur. Ana neka je tad radila kod njega, kuvala je i ja ručak nisam smela da preskačem. Držao mi je predavanja, govorio je: Prestani da se ždereš, sekiraš i plačeš. Onda mi je mnogo pomogao i oko prve pesme, prvog albuma, slikanja, sve sam uradila uz njegovu podršku. Ja njega srcem i dušom volim, on je najbolji čovek koji je ikada rođen. On se nimalo nije promenio – ispričala je Goca za „Svet“.
Kaže da se sa Sašom ne druži kao ranije zbog obaveza koje sada imaju.
– Žao mi je zbog toga. Ali tada su nam bila mala deca, mi ih skupimo, sedimo, oni se igraju. To je sad sve kud koji mili moji. Kad se vidimo, mi se lepo ispričamo, ne znači da sad treba da kafenišemo svaki dan. Bila su to lepa vremena i mi smo bili mladi, sada su deca velika, a samim tim i veći problemi, došli i unuci nema se više vremena kao nekad – kaže ona.
