„BOJAO sam se oca i majke, KRIO se po kući“: Mirza vetar u leđa dobio tik pred ZVEZDE GRANDA

Mirza Selimović danas je veoma samouveren na sceni i važi za jednog od najlepših muških vokala u regionu, a pre samo nekoliko godina plašio se da pokaže svoj talenat. A, sve zbog straha od kritika. Zato je krišom radio ono što najviše voli, a to je uglavnom činio kada je bio sam u kući, o čemu je sad prvi put javno govorio.

39afc8337cf2cb14bd16c03b71ad2d5c45d62444

– Uvek sam bio povučen i stidan i kad roditelji odu, ja pevam. Bojao sam se kritike, šta će otac reći, šta će majka reći. Sestra mi je inače takva, talentovana je, ali ona se sad boji moje kritike. Najsretniji sam bio kada oni svi odu od kuće, kad sam sam, onda ja uzmem gitaru, naštelujem sebi karaoke i pevam – priznao je Mirza i istakao da danas nema taj problem.

– Što sam stariji, što vreme prolazi i sve više sazrevam, mogu reći da sve više volim ovaj posao i sve sam opušteniji na bini. Sigurniji u ono što radim – istakao je Mirza i ispričao kako se prijavio za „Zvezde Granda“.

– Pitao sam oca šta misli da se prijavim, dobio sam odobrenje i tad sam dobio i vetar u leđa. Otišli smo zajedno u Šabac i kad sam izašao pred Popovića pevao sam „Nikome ni reč“ i mislio sam da će Saša odmah da pusti matricu, jer sam ja bio uveren da sam to dobro uvežbao. Međutim, on mi je prvo rekao da krenem bez muzike, i kad sam krenuo da pevam, odmah je rekao „Stop“ i pustio matricu – prisetio se pevač, pa istakao da mu je 2014. godina bila najveća prekretnica u životu, isto kao i 2016. kada je dobio pesmu „Imaš me“. 

0ad00271ba9ab6505f71ac1d392efa5a4347413c

Ipak, uprkos nagloj poplarnosti, slavi, pa i boljem materijalnom stanju, i dan danas ostao je isti momak iz Srebrenika. Za to je, kaže, zaslužan svojim roditeljima i svom vaspitanju. 

-Normalno je da te u prvi mah sve malo ponese, ali je nemoguće da te nešto promeni. Ako dozvoliš da te u potpunosti ponese novac i slava, znači da si bio takav čovek, samo je sad isplivalo- zaključio je Mirza u emisiji „A sad malo mi“.

Foto: Z.K.Munja,
Autor: I. Ankić